Kada ti sreća obasja lice
i šezdeset leta, nestane u trenu
kad osmeh govori
više od svih reči
i pred sobom vidiš
neku drugu ženu.
Shvatiš nije varka
taj pogled i želja
što životu novu
dimenziju daju.
Neka nova čula,
probuđena radost
momenti koji su
spremni da potraju.
Ta sreća što sada
izvire iz oka
ta nestvarna blagost
hrana za sva čula
osećaj blaženstva
što telom se širi
neka nova radost
iz oka što viri.
Hvala dragom bogu
što je mom životu
drugu šansu dao
podario krila.
Hvala za sve lepo
što mi se dešava
što ne mogu više
da raspoznam stvarnost
da li su to snovi
ili ipak java.
Pavlović Tatijana
