ЧУВАРУ ПОЕЗИЈЕ
Тумач драме савременог света,
принц поезије и маг речи,
вечито млад, са срцем детета
који метафорама свет лечи.
Песник који тражи наду у свему
што није ниско нит’ средње,
онај што ватром пали тему
и жаром гаси своје жедње.
Онај што слави неизрециве речи
које се говором не могу рећи,
којем је огањ стихова пречи
и од живота што ће протећи.
Песме су његов пројекат буђења
и рађања вертикалне свести,
што ће бдети и горети до суђења
чекајући спаљене вести.
Над поезијом он бди даноноћно
уверен да ће је сви писати,
и ватреним пером чува је моћно
због ње ће и изнова дисати.
Песниче, замрзни се где стојиш
да прохуји безимена смена.
Заувек у жару стихова постојиш
вечно светлећи изнад времена.
МК
