„На крају дана, на шта лутање се свело?“
Ове речи већ сам чуо пре
А све дивне ствари које сам требао и хтео
Могао сам пронаћи – било где
Да сео сам на земљу и погледао само
Лево и Десно, у Блато и Небеса
А ‘место тога само јурио сам право
И хвалио гордо своје тврђаве од песка
Духови из мрака одређују нам судбе
Док не отиснеш се храбро усамљеном пругом
Али зашто не отићи још даље и још дубље
Да пронађеш реч што недостаје ти дуго?
Ти јасна упутства исмеваш и блатиш
Трампиш уникат за копије бледе
Ал’ свака нова зора је довољна да схватиш
Да сумраком си јефтино си продао и Себе
На крају свог мог пута сазнам увек једно
Ако ишта ти је битно ти мораћеш да тражиш
И кроз подсмех и кроз буку, и кроз осуду и его
Истину на врху, далеко од лажи
Јер нема „малих лажи“, нити „празне приче“
У осмеху научи, не поклањај се болу
Одатле једнако се види, што се мене тиче
Вечна награда не прашта ми само – протраћену зору
