Bura je severan, veoma jak vetar.
Došao si na more, na letovanje tvog života.
Prvi dan pomalo bojažljiv ka moru.
Pip po pip do morske pene, potrebno je do mora neko vreme.
Drugi dan je već bolje, noge već u dubokom stoje.
A dan treći, treći… I ruke i noge ne znaš gde bi, more i ti zajedno u spregi, toplo, meko, ljubavno, more i ti.
A onda je četvrti dan krenula sa kopna bura; neočekivano naglo jenjava tvoja morska avantura.
Navukli se hladni oblaci, velika orkanska snaga.
A ti bi opet u to more – do juče ovome nije bilo ni traga.
Vrlo lepa mlada ohola bura, plemenitog roda, snažan ali hladan vetar je bura.
I probaš još koji put da uđeš u nemirnu vodu, plivaš uprkos strujama, u razularenom moru.
Obala se čini daleko bliže, ruke mašu ali nigde se ne stiže.
Umoran od borbe i s kojom ranom od stena, konačno te izbacila na obalu morska pena.
