Принц поезије

Буђење

Боли ли мисао о смрти као смрт сама?
Густа лепљива земља
у моје руке, на моје груди
нада као суза слана
пољубац у глад
вечан је плач заблуделих
Шапатом вришти чежња
и на врх кажипрста
стопи се моја свест са твојим дахом
Потрага за центром света
Буђење за Рај
Нађи ми довољно лепу смрт
и ја ћу да је загрлим
као што ноћ дочекује зору крилима птице
У твојим рукама је светлост за моје очи

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: