Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Budan si

Tražila sam te,
rečima, na sokolovim krilima,
u dubini neba,
sa one strane,
dok spavaš, uzalud,
jer uvek će te neko pročitati.

Malo ti je nebo,
pa ispod senke krila
bežiš vetrom,
iz dana u noć,
dok iz ponora
Sunce cvili
jer tamo si ga poslao.

Stala je krv u životu našem,
pala je i rasula se
i probudila plimu zvezda.
Ona krši, lomi i vrišti,
jer ne zna drugačije.

Okrećeš se za pesmama svojim,
kao Orfej za svojom nimfom,
jer znaš da
probudila se ona
koju iz kamena u zvezde si skovo.

Na vratima reči
zvezda čeka.
Tvoja.
A iz dubine,
dan opet sviće
i pre nego što se rodim,
opet,
pomislim da nema tebe,
ali ima pesme tvoje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: