Писао сиелегије, красне пјесме и сонете,
израстао у пјесника вриједног пажње.
Ал’ си живот окончао чудном смрћу, као „дијете,“
приче о твом скончању и данас су лажне!
Ти си био понос Ниша,
имао си за све слуха,
а живот ти врло рано у Загребу у смрт клизну.
У том граду владала је црна рука.
Твоје ријечи и сад звоне
,“ко убија пјесника у социјализму“?!
Нека ти је вјечна слава
и хвала за поезију.
Твој одлазак подсјећа ме на судбину Јесењина.
Читаоцу и дан данас твоје пјесме душу грију,
а теби дуг сјећањем враћа драга отаџбина
16 фебруар 2021 љета Госпидњег у Шњеготини – Р. Српска.
