Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

БРАНКОВА ПОХВАЛА СВИЈЕТУ

Да ли си се пробудио свијете
Отрезнио већма ил` нам јоште прете
Није ли се време промјенило
Или нам је наивно слободоумље вјеђе засјенило?

Видим многе младе стваралачке поете
Што их ријечи красе као еполете
Но, не знају да се част дјелима заслужи
Пут до славе од живота је дужи.

У мени се ватре још смириле нису
Устрептао дрхтим пред налетом мисли
Ко олуја кад из неба пукне
Пред громогласном тишином ријеч ће да устукне.

За тренутак само док обљесак прође
Мисаона слутња на облаку црном дође
Разлиће се као судба клета
Отргнуше ми сан од јаве за прошлога вијека.

Та ја бих те свијете и похвалити знао
Да рад нисам у руке смрти пао
Зато сада нијему бесједу вам држим
У оживјелом сијећању дату ријеч да одржим.

Не дозволи земљо да паднеш у окове њине
Не бих био рад да чујем да се за слободу опет гине
Окови су тешки за бесмртне душе
Ваздигни ме пјесмо гдје слободе вијетар пуше.

Радмила Ђурђевић-Вукана

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: