БРАНКО

Поезија није проста игра речи
(а ни сложена)
Поезија није игра простих речи
(а ни сложених)
Она није игра речи,
а није ни од речи
Никад је нећемо умилостивити
да пређе на папир
Никад је нећемо пронаћи
у радионицама за креативно писање
Тамо ће нас ободрити
да напишемо неки интригантан
или сликовит стих
као нпр.:
Пољубио сам њен лакат
који се гурао
да постане Ирина Шајк
или
Осврнула се,
али више није било битно
Миловао сам њену
још увек топлу сенку
у свом крилу
у кафани Буренце
у Стрмој бр.2
И тако се пише
и пише и пише и пише…
На крају свако сазна
да је Бранко тачно предвидео
да ће поезију сви писати
А сви су је одувек и писали,
без слова,
зато што је поезија шум на срцу,
а сви имамо срце
које понекад дивно шуми
Ако бисмо написали:
Као Ракићева јасика
срце дивно зашуми,
то не би била поезија,
нити њен шум
Поезију Бранко није писао
Како би је писао кад је био поезија
Кад је шум на сваком срцу