Branko

Branko, za tebe umire šuma,
polako, nečujno, list po list.
Ideja prodrla u tvoje misli,
pa te zakači smrti kist.

Čuješ li kletvu drveta samog –
zašto baš ono i zašto baš ti?
Možda je svetlost gorela jako
ili su odsanjani svi tvoji sni.