Принц поезије

Борба

Борба.
Борба ме тера
И гони низ гараве
Сокаке и изувијане
Уличице без светиљки.

Борба ми пружа
Да одаберем:
Светлост или тама,
Борба ме диже и
Слама, борба разуме
И влада надам’ом
Појединцем,
Борба ускличе и
Проклиње,
До душе ти допире,
Спаљује незреле
Ћелије окол’ срца.

Теши и напија,
Гура у канал,
Баца у илузије,
Скида мрак с’
Очију,
Опомиње и презире,
Она обмањује немире,
Свемир је бесконачан
Али таласи лепши су,
Шта је ту цака?

То борба је.
Неумесна шала на
Рачун усијаног Сунца
Од стране
Помахниталих лавежа
Ветра, пролеће дође
К’ нама.

Борба ме изнова и
Изнова диже и слама.
Испод опалог храста,
Над мрвицама
Жућкастог песка,
Попут ужареног бљеска
Што зло у мени спљеска.

Шашав сам, па шта.
Тако ја стварам,
А пробајте и ви,
Бар једном се
Борити,
Будите шашави.

И поред све Ваше
Храбре шашавости
Ви пружите борби
Партију.
Одиграјте карте к’о
Несвакидашњи
Покераш,
Борба је окрута,
Упамти,
Борба те диже и
Слама,
Од борбе заболи
Те глава,
И да, само те гледам!
Борба, пријатељу!

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: