БОРА
Још једна бора на сненом лицу
Памти улице, сваки твој траг
И свака зора личи на убицу
Који ми тихо прелази праг
Још један уздах из ломних груди
Нестаје негдје, без трага, гласа
Иако ново јутро се буди
Не нуди више наде ни спаса
Још једна мора нестала с тамом
Обриси суза у влажном оку
Зашто се зовем својом и самом
И копам ову рану дубоку
Још један корак којим смо даље
Један од многих у тужном низу
Зашто ми небо олују шаље
Кад само желим да си ми близу
Тамара Драгић
~>БОРА–Тамара Драгић<~
»Још једна бора на сненом лицу,
Памти улице,сваки твој траг…
И свака зора личи на убицу,
Који ми,тихо,прелази праг.
Још један уздах из ломних груди,
Нестаје негд(ј)е,без трага,гласа…
Иако ново јутро се буди–
Не нуди,више,наде ни спаса.
Још једна мòра нестала с тамом,
Обриси суза у влажном оку…
Зашто се зовем својом и самом;
И копам,ову,рану дубоку?
Још један корак,којим смо даље;
Један од многих у тужном низу…
Зашто ми небо олују шаље–
Кад само желим да си ми близу?
[Крај.]«Дивно,поетично "бором изборане мисли",римично без интерпунцијских назначења у крајњем погледу слободе изражавања и тачка.Браво!©
~>БОРА–Тамара Драгић<~
»Још једна бора на сненом лицу,
Памти улице,сваки твој траг…
И свака зора личи на убицу,
Који ми,тихо,прелази праг.
Још један уздах из ломних груди,
Нестаје негд(ј)е,без трага,гласа…
Иако ново јутро се буди–
Не нуди,више,наде ни спаса.
Још једна мòра нестала с тамом,
Обриси суза у влажном оку…
Зашто се зовем својом и самом;
И копам,ову,рану дубоку?
Још један корак,којим смо даље;
Један од многих у тужном низу…
Зашто ми небо олују шаље–
Кад,само,желим:да си ми близу?
[Крај.]«Дивно,поетично "бором[испотиха/ДИСкретно] изборане мисли",апсолутно/потпуно римично са интерпункцијских назначења у крајњем погледу слободе изражавања и тачка.Браво!До Победе!©