Свако на истину има право,
Узми ме у наручје своје
Море плаво.
Сувише боли све што је речено
Сакриј ме у окриљу своје
Поље зелено.
Свеједно је јесмо ли мислили прво
Нека ме ухвати чврсто
У гори сиво дрво.
Под сваки смо камен сакрили речи
Једном ће и преко њих вода прећи.
И биће све опет плаво, зелено, сиво,
И постаће све зелено, сиво, плаво,
И завршиће се све сиво, плаво и зелено.
Заборављено.
