Naivne laste let i
Jedan maleni cvet,
Nije to rđav svet.
Nišava ništa kriva,
Dragana usnula, ipak živa,
Novu javu sniva.
No, neke su reči prejake,
Rane kobne i za junake,
Niču nove zemne rake.
Moja je grdna rana
Poda mnom ova
tanka grana.
Kad mi se grotlo jada
Na pleća sruši,
Zama`ne pero i
Ognjenim srokom pozemni šor uruši.
Ti misliš –
Ostala vatra i ništa,
A onde novi ptić
Feniks kliče sa poprišta.
Smrt je ništa,
Samo polje za nova trebišta.
Idemo, muzo,
Sve ovo
Sad nanovo.
St. M. Niška
