Bluz za jedan prethodni život

Šteta što si prosula
opuške jučerašnjeg dana;
U jednom od njih
se smešila poruka
da će pijani mornar
baciti lenger u Okean tišine.

A ti,
koja si se umesto lutaka
igrala obećanjima
prezrela si / bez povoda /
jedno šaputanje iz osamdeset sedme,
poljubac orošen maglom
oleandre u Kotoru…
i očaj samotnjaka,
koji je od neprospavanih noći
kao od plastelina,
pravio mališane sa krupnim, crnim očima
i slao ih u neke čudne vojske,
odakle su se vraćali
kao čuvari ultramarin plavog;

Ne, nije pomogao ni brod u boci
zatečen negde u atolima nagoveštaja;
ni glas pretočen u bluz
za jedan prethodni život,
ni olovka kojom si pokušavala
da danas prepišeš u sutra.

Samo su koraci,
tihi i sve tanji,
otkrivali reku
kojom su povorke dana
odlazile u još jednu nesigurnost.