To snovi behu kazivali nešto,
Da strepnja i nemili uzdrm se javi,
Al’ sabajle velom prekri ih vešto,
Nedade na čisto da se pojavi.
Isprva poznah sve tajne noći,
Buru sna i kikotanje glasno,
Znao sam tada da sve će proći,
Al’ ništa mi sada nije jasno.
Zar se to stvarno u meni zbilo?
Zar bejah negde, na drugome nebu?
Pa što bi se to sad od mene krilo?
Kandže bezdana ne prestaju da grebu.
Ma to je sad svima odveć jasno,
Da veselo jutro san-maglu tera,
Al’ zar mora tako odmah i prasno,
Poslednji je osećaj moj jak ko vera.
I šta sad, na cedilu ostah,
Moj sneni put se ne pojavi,
Vrlo žudan i tužan postah,
Bespomoćan sad na javi.
Svakome jastuk igra na kvarno,
Samo pod mesecom je san stvarno,
A kad žuti zraci kroz okno blješte
Moji tad kapci već labavo klješte.
Sudbinu mi tako one gnezde,
Taj mesec krivac i ostale zvezde,
Sve samo plove, tihim snovima jezde.
