Mojim metrima
i mravi se podsmevaju…
Nisam balerina
u pirueti koja
okreće se u mestu,
miluje nimfu
i nepomičnim pokretima
brani se od ujeda kobri,
da plamtim suštinom.
Nisam ni dete,
da obradujem se
desetom snegu,
pahulje su njegove
već davno
na koži mi se otopile.
Želim da budem stub
solidni
koji drži
nešto beznačajno.
Ali svaki stub
u vaseljeni ima svrhu,
platiću nekom
žvrljotinom
da mi dokažete suprotno.
Nemam čime vrednim.
Vidite,
ništa ne cenim…
I zato su meni
metri godine
a godine metri,
vreme u mestu leti,
i ne treba mi kuda
ni kada,
treba mi zašto,
da ne postanem leptir,
dok ne bude kasno.
Принц поезије
