Zora na prozoru moga stana
zavodi, miluje oči snene.
Bdenje rad’ Boga, ili zbog žene,
donosi nemire novog dana.
I sva ta bdenja uvwk su sveta,
bilo rad’ Boga, ili zbog žene,
jedno te molim nežnosti moja
nikada nemoj bdeti zbog mene.
Ti samo budi osmeh u oku,
usna poljupcem nek’ ti rumeni
i daj osmehu moje ime,
a sva bdenja prepusti meni…
