Нико неће знати је л рано ил касно
( Б. Миљковић – Слуга Милутин )
моје бдење
није због гласа птице
у одоцнелој ноћи
распеваних зрикаваца
ил’ лавежа пса
моју брашњаву поспаност
која се бори против сна
к’о змија у канџама орла
нешто друго спутава
моје бдење
бол је моја за нестанком
човека у човеку
бол због суноврата
који нико не жели да заустави
што нико неће знати
је л рано ил касно
ја бдим
због садашњости
која нуди прошлост
уместо будућности
