Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ARENA OKO VELIKOG PLAMA

Pravim te od vatre od sjaja od slova
od svega što je nevidljivo sa ove strane
jer se decenijama intenzivno udaljavaš
i postaješ sve više ja
kao zalutali metak u prsima

pravim se od tebe od ničeg vidljivog
od jare sunca na južnoj hemisferi
koja nas nikad nije zapahnula
lutajući oslikanim platnima
truneći oči ostarjelih slikara

izmišljam ti rebro i činim sve da opijeni bog
udahne u krhku kost čudesni dah
da zasvijetli nebom odsjaj velike vatre
da zagrmi u tmici gdje su sjenke izumrle
tvoj bol transponovan u dugi cvrkut slavuja

pravim te od sebe jer ćeš nastati samo diobom
mitozom stiha u ovo kleto vrijeme
dok sebe usput pretačem u razbijene pehare
ne bi li zajedno zavarali bogolike
u ovoj hudoj zemlji

obraćam ti se da vidiš kroz moje oko
složeno u mozaik naissusa
jer svijet sve više postaje arena oko velikog plama
i sve se ori i odjekuje u koncentričnim krugovima
zbog stiha hitnutog u centar

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: