Anestezirana šetam bulevarom,
Prevrćem po mislima
Kao po kontejneru.
Miris nagriza telo
Oseća se trulež
Tuga kojoj je istekao rok trajanja,
Želje i plesni,
Zgužvane, na mračnom mestu
Anestezija
Hodan, kao da imam cilj,
A svaki sledeći korak
Sve je tuplji od prethodnog
Saplićem se o gluposti
Koje sam rekla
Pomislila
Čula
Ne trudim se da održim ravnotežu,
Hoću da padnem i razbijem kolena.
Da se setim,
Kako je lako biti živ!
Dok brzim pokretom skidam flaster
Uživam u trenutku,
Ali ne uspevam da pronađem vreme
Sve je suviše dugo
I ništa ne traje večno
Sem možda,
Anestezije.
