Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Амфитеатар 5

Без руку и очију прилази лагано
на упражњени престо
шешир у мантилу.
Белом заставом око врата
(кога такође није било)
обасја душе посетилаца.

Али:
Како да пева онај коме су уста
заплетена о крошње платана,
чије су руке остале залог за дуг?

Ни стиха, камоли триптихона
да је реко,
са Светог Марка допиру звона,
шешир у мантилу, прошапта неко.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: