Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Амбиваленција ума

Не, ја нисам магарац, али
Буридан мој је творац
Двојакост за владара мог је ума изабрана
На раменима одмарају два зла
Ка једном од њих мој је пут
Са обе стране страх ритиска
Кретем ли средином,
Међу њима чека ме смрт
Гласови око мене
Не пружају избављење
У пећини заробљен је ехо мог вриска

Истину моја душа некад је познавала
Онда кад јој место беше кочија
Давно летела је кроз свет идеја
Дуализмом сад је прожета
Изгубљена, слепа, у потрази
За откровењем својим лута

Нису ми потребне мердевине,
Изгубљене већ су висине, али
Којом год да кренем стазом
Ако напустим свест
Спознаћу екстазом да
Све ће се изнова стопити у једно

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: