Принц поезије

Ако песма дише

Губим ли значења речи
Или само сним
Сним у писцу који не пише песму
Нити отпочињем будна
Унутар ноћи
Нити завршавам трезна
Ван себе
Колико је незауставно
А неизречиво плачем у заробљеништву
Што ме сачини давно
Колико је количински немогуће
А достижно
Да једном након стиха мирно сањам
Не
Не могу спати тише док је папир празан
А на столу мирише ми жеља
Да не умрем као сви
Што су горде ми речи и мир
Не прелиставам даном само светло
Ноћи ми сјаје углом беспомоћним
Али не тера ме сан да спим
Песма неуморно
Чежњиво дише
Ако опет спустим капке
Свака ће стварност свитању побећи
Изгубиће се један завештај
Једна драгоценост
А звезда на крају неба
Заспаће у мисли
Да је једним сном
Изгубила једну вечност

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: