Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

27

Opet te nema. Miran je dan.
Setim se mraza, reči, dela – san.
U srcu se niže bezbolna nit. Ne osećam. Smejem se. Prija mi.
Tu si u duši, kada prazno je sve. Sedim, posmatram, ne dam.
27.

Ognjište pusto, nema ni dim.
Sa svime se mirim, starim, a ti?
U duši se niže bezbolna nit. Ne osećam. Smejem se. Prija mi.
Tu si u srcu, preskačem te. Znam, mirno je. Gledam.
27.

Tišina gluva priprema strah.
Spokoj me čeka. Kratak je dah.
U glavi se niže bezbolna nit. Misli se brišu. Prija mi.
Tu si u sećanju, mutno je. Ne. Svest kratka, pogled ledan.

27.

Bura kad stigne, jeziv je rat.
Grumen zemlje preko groba, zanemi brat.
U glasu se niže bezbolna nit. Nema te. Smejem se. Prija mi.
Tu si na nebu, mirim se s tim. Kiša, sneg veje, beda.
27.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: