У СУТОНУ ИСТИНЕ

зар истина данас тако мало стоји?
јер у њу су стали и сви часи моји
сва устројена надања
сва моја добра и лоша владања.
зар истина данас тако мало кошта?
само та два мјесеца проста
а ја бих за њу дао па ево што шта
ја бих за њу дао све
ал истино моја, данас изгледа боље да ћутиш
и да све ове незреле ствари никад не слутиш
боље је и теби да се кријеш да лажеш и да мутиш
и да се на сваког оног ко лажи не прича искрено љутиш
јер изгледа да не може сада и љубав и част
у тебе да стане
зашто не бих и ја засадио једне лажи храст
па га лијепо окитио тобом
и гласно пљувао пред богом
све оне што му не вјерују
све оне што су дошли истином да пљују
те нове људе мога живота
а доброта?
гдје су тек њу ти лажни људи оставили?
што би неистином куле правили
што би неистину као светац ставили
као славу
и њоме окитили своју покварену главу
од лажи обрадалу
а онда уживали у том свом спадалу истинскога краја
надајући се да се тим лажима спаја
са туђом чистотом
а шта они знају
да својом срамотом
да својом лажном добротом
крче неке путе
који нису обрасли
па се због њих љуте
они који су готово били срасли
који су се међу собом хиљаду пута спасли
ал шта они знају
ма што и треба да знају
кад имају
и имају чиме да се хвале
да туђе мостове љубави спале
љубећи истинита уста остављају лажи жвале
јер би особе од свакога крале
и од онога што нема.
и од онога што нема, оно његово
знајући шта му спрема
и дајући му у изебле руке ово
лажно, сурово
сирово
слово
на наше благости калем
а пред таквом истином, ја онда станем
јер боље да ћутим.
знам да би већа истина била да сам ћутао
и да сам сам до мора лутао
сам, али са чистотом у грудима
боље сам него са прљавим људима.