Жена се на човека наслања
и човек ослања на жену.
Тако је било од постања,
закон то је уписан у стену.
Сваки дан носи борбу нову,
али између вас сада нема међа.
Зато заједно стојите у рову
и једно другом чувате леђа.
Љубав је дрво -запис, заједнички рукосад.
Нарасло од вечности и од неба.
Од илнискога сунца хлад
и заклон од звери којак вреба.
Али она тражи одрицање и тражи жртву.
Из камена тада вода потече.
Онда заорете земљу мртву,
па од њеног жита хлеб се испече.
Множите се, само се множите.
Множите се љубављу, множите се родом.
Своје судбине у шарен ћилим сложите.
Радујте се обавезама, гостите слободом.
Овај завет данас, ваша обећања
су тек темељ у блату и у снегу.
На њему дигните кућу од сећања
и на њеном крову нек се роде легу.
