Акростих за Бранка
Бреме носиш и пјесму смрћу оживљаваш
Римујеш муке, ћутиш ријечи
А тренутак градиш за вјекове
Наједи се глади
Копај, и тражи срећу у срећи
Опонашај жељу на врху свемира
Молиш се за Ружу
Идеш, носиш, скупљаш бомбе и стално је будиш
Љубиш међу птицама
Кавези труну у причама
Од слободе, тренутак се запалио
Ватра се ватром гаси
И камен гори, и гвожђе, и вода гори
Ћумуре се снови у земљи
Убијају неизговорене ријечи
Ватра и све
Акробата на конопцу
Театар растанка
Раскош нестанка
И марионете
И нема више времена
Смрт си животом зачинио
Травку с југа сачувао
Радост пјесмом преварио
Ако си жив, дођи и запјевај, и мртав дођи
Страст опјевај, дерт да напијеш
Тако се живи и љуби у Нишу, и …
И све постаје Сунце
