Када би тишине причале неиспричано
Чувано, скривено, од других закопано
У миру успаванком у колевци уљуљкано
У глуво доба сузом раме оквашено.
Када би тишине тишином запевале
Песму звона без звука заориле
Пољима и горама као виле узлетеле
Из ведрог неба громом би загрмеле.
Рекле би више од речи безброј
Лавином снега на планини некој
Воде у реци равничарској широкој
Висини небеској бесконачној.
Сјајна песма! Тишина говори гласније од безброј речи. Ко чује говор тишине, тај је победио себе.