Тамо, међу звездама,
скроје се ко капут нека јутра,
јутра, овим јутрима земаљским,
застрашујуће страна.
И покрену се невидљиве силе,
и небеса бескрајна отворе
да роде јунака чије ће име
— вечност да грми!
И залуд му со на рану сипаш,
и кости ломиш, и осмех скидаш!
Залуд!
Јер он никад у царству твоје каљуге
преноћио није.
Њега је слобода клесала
и храброст твом уму непојмљива.
Тамо, међу звездама,
роде се најлепше жеље
па се кишом спусте
у наручје жедне Земље.
И покрену се невидљиве силе
и бескрајне пукотине отворе
да из корена нови — Свет роде!
Онај Свет што храни и спасава,
што себе сâма обнавља.
Залуд га газиш,
отровом појиш и заливаш…
Залуд!
Јер он никад у царству твоје каљуге
није преноћио.
Њега је вечност сневала
и небеском милошћу задојила…
Браво Снежана! ❤️