„Ne piši,
ja ću pisati
tvojim srcem,
koje je u meni
Ne pevaj,
ja ću pevati
tvojim glasom,
zbog kog’ drhtim
Ne brini,
ja ću brinuti
za oboje“
Srce mi priča
a sam sam u sobi
kao u utrubi majke
koje nemam više
Pa sada pevam
u sebi
Pa sada drugujem
i tugujem
za dodir što fali
Ne mršti to lepo lice
moja Slavujice,
što krila širiš,
pa mi maštu daješ,
pa mi vazduh čistiš
Jer se trudiš,
jer se u srcu mom budiš
Sa mnom hodaš.
Sa mnom lebdiš.
U meni čistiš krvotok
A, poslao te Bog
baš zbog toga, života moga
Da ga veseliš,
da ga onesvestiš
od sreće
Da ga kudiš i po
potrebi zaludiš,
kada energija vrišti
i ništa ne tišti
Kada Sunce me budi tvoje,
u meni odraslo je
Pa pišem i pričam
jezikom duše
što se spojiše
