Мала је ова кожа за цео свет
Љускам се
Емоције као листови у јесен у свим бојама лете далеко од мене
Отпадају
Само реакције
На осмехе
Очи
Речи
Ништа се не прима
Само склизне са постеље у поноћ
У шупљинама срца
Лавиринтима протокомора и преткомора
Има ли те?
Или само несносан свраб
Хоћу да се до крви почешем…
Ожиљака море
Све сте исте
Испловићу у таласе
У најгори дан
Док се облаци скупљају у смех
Светионик душе изгубљен у магли напуштен
Ионако
Ја морам овако неспреман да кренем
Мало је времена
А дуг је пут
Сваки корак који ме води теби
Непрекидно
Дошепаћу до тебе
У мени шириш своје гране
Сплет нових решења
Из мене извире
Преврћем се у сну
Згњечен као буба
Питом, искрен, свеж
Растиње из мене
Запљускују ме емоције
У ноздрвама крв и мошус
Слеп, у тебе полажем још једну наду
Толико препрека,
Толико снаге водопада и летње кише
Пријају ми
И ти
Ситним корацима
Ситним свет
Одуговлачио, претакао из бокала у бокал
Вагао
Одмеравао
Иза мене је то
Испред само ти
Ритам времена
Које зрно по зрно одлази.
