Незапамћена горчина долази у таласима,
удара на преосталу животну снагу,
што још увек пркоси, а никако не ишчезава.
Не мисли о ономе што видиш
о туробности овог времена,
сломиће те нејасно чуђење,
потпуни мир је тешко постићи,
док стварност неприметно убија.
Сујета око тебе изигравање је Бога,
радост ситног и безвредног задовољства.
Не знају сујетни да тишина спокоја постоји у свима нама,
најближа истини.
Живот је потпуно бесмислен
ако не поштујеш дубину сопствене душе.
Пометен је ако се повинујеш
слабостима и страховима.
Постоје у свима, на граници су јаука.
Нема тога што снага душе не може да потисне,
чак и неумољиву судбину.
Слобода никада није била у моди,
увек је невидљиво вијугала између нас,
здрави смех је права уметност,
заробљена у грчу тренутка.
Ослободи крила душе,
нежне тајне одвоји од горчине.
Крила се сва не могу посећи.
Не прихватај судбину,
усади јој свест.
