Kud god pođem,
Slepi put,
Nikog da pozovem,
Pod nogama pločnik žut.
Oko mene zidovi,
Otuđeni i hladni,
A po njima snovi,
Izlizani i jadni.
Predamnom hodnici,
Dugi i pusti,
Tamno kao u grobnici,
Kao kiša kad se spusti.
U tišini svog glasa,
Tumaram lavirintom srca svog,
Kao deo talasa,
Čoveka potonulog.
Jako lepa pesma
Bravo Gliso!!!
Prelepa pesma❤
Bravo Igore! Srecno!
Pesma je štogod!