Мучнина

Замагљен је мој поглед
Мреном безбојног света
Празан желудац бесмисла
Упија слуз нервозних мисли
Разводњених и невезаних
Бљујем од ових отровних чекања
Возови долазе и одлазе
А не иду никуда
Клавијатура живота
Диркама својим мелодију разиграва
Од којих пуцају опне
Мојих веровања
Загрцнут невидљивим сузама
Давим осмех
У вреви свакодневнице
И заражен вечитом тугом
И сумњом
Крварим своје снове
Кроз поре усиљених осмеха
И грчим се на јастуку вечности
Отрован надом
Која истиче кроз мој празан поглед
Препун неког другог живота