U izmaglici misli mojih

U Izmaglici misli mojih

Pogledaj svoje dete mama,
zaglavilo se u lavirintu.
Nisam dobro sklopila kockice života,
posložila sam cvet
u izmaglicu misli mojih.

U godini smrti,
godini suza,
odgovora nema zašto?

U nekim hodnicima nade i boli,
nesta Miodrag,
putuje sa Borisom i Savom kod Branka.
Ostali su večni mladići
zaključani u škrinju sećanja.
Žanju li sada rosu na poljima Atlantide?
Nosi li ih vetar da igraju nebeski šah
u meču u kome pobednika nema.

Jednom kada sve prođe,
sedeću na obali mora,
gledaću zalazak sunca,
slušaću Visockog,
sve će biti isto kao pre,
samo suza više imati neću.
Dušica Maticki