Прелаз иштем преко прага
Где мајка ми косу љуби
Нестајем небом без трага
Поглед ми се даљно губи
У васиони м’ неста снага
У уму нестају руби
Прелаз тражим преко реке
Где јелени жеђ си толе
Заклон тражим испод смреке
Да једем од њене смоле
Поред магле листјем меке
Где очи од неба боле
Прелаз тражим преко гора
Где јелени врхом ходе
Заклон тражим испод бора
Да спавам где земља боде
А к’о пучина од мора
Нејасно нас сати воде
Прелаз тражим по пустињи
Где си човек душу види
Гле хоризонти су сињи
А смртоносни су хриди
Душа жари по пустињи
Опечено срце бриди
Из смрти живота овог
У живот бесмртја душе
У радост живота новог
Из духовне мучне суше
Кроз бескрај неба овог
Где кумире мисли руше
Прелаз иштем преко прага
Где ветар целива лице
За небом ми душа трага
На земљи сад све су трице
Копни време, копни снага
Те тихе душеубице
