Trpeo sam dodire koji su zadirkivali moju prošlost
trebao sam da priznam da budem kažnjen
nisam imao ponosa da unakaženim gledam u oči
razvlačili su mi prošlost u nedogled.
Umoran od njihove oholosti počeo sam da praštam
u gomili uspomena stajale su vitrine iz nebeske sobe
u jednoj od njih ugledao sam dvorac pod zavjesom bršljena
visoko iznad njega stajale su nečije ruke
u drugoj vitrini video sam svetlost
odškrinuše se vrata i svetlo posta mrak.
Iz tela koja su se delila izlazili su ljudi
Pritiskao me ogroman čamac ispunjen čađavim ništavilom
nestajao sam u ponoru čije su vode krstile poslednje bezdušnike
Lađa sa ispranim mozgovima plovila je horizontu.
Sunce se radjalo malo nakrivljeno
drvo je još uvjek pravilo hlad kako za namernika tako i za drvoseču.
Принц поезије
