Možda je bilo nesmotreno s moje strane što sam te rodila
Nepravedno što ovaj svet nisam učinila boljim
pre nego što si u njega ušla
Trebalo je rušiti gradove
I zidati ih od temelja
Svrgavati tirane i juriti lopove
U plastu krvnika tražiti pravednike
Nisam umela
Ili nisam htela
Mislila da će drugi znati bolje
Nisam verovala da ćeš
to ipak biti ti
Uz iznošene haljine i polu-pohabane cipele mogu ti podariti i
sve svoje propuštene šanse i nedosanjanje snove
Da ih nosiš na plećima kao crveni beleg od teškog porođaja
Romane o velikim istinama ižvrljane na marginama
Crni kaput koji nikada neće izaći iz mode
sa rupama od moljaca
Vezene stolnjake moje prababe prošaran mrljama od buđi
Upropastila sam ih kao i babino porcelansko posuđe
I majčin srebrni escajg bez kutlače i dve viljuške
Porodični nakit odavno sam prodala a novac potrošila
Pesme će ti pisati drugi
Veštije i umešnije no što to činim ja
I ljubiće te luđe i jače
Lagati brižljivije
Mada znam da ćeš biti pametnija i hrabrija od mene,
ipak pazi da kad s vetrom pod krilima kreneš ka jugu
Ne udariš glavom u prvi stakleni izlog
Sluđena slikom pred sobom
Nije sve kako se čini na prvi pogled
Niti je sloboda na dohvat ruke
Sine moj
