Принц поезије

Прејака реч

Прејака реч

Замери се Овиде Августу
па га царска прогнала у Тому.
Остави га у мучном животу.
Тешком казном даде милостињу.

Песник нишки не би такве среће
па да прогнан оплемени свет.
Мислио је вечан бити да ће
пробуди ли свом народу свест.

Ратне слике детињство сликале.
У страху је дете узрастало.
Тамне боли Песника твориле.
У слободи име му узрасло.

Маштао светлом да таме осија.
Мислио је неправде су прошлост.
Рано виде како слобода убија
ни за децу немајући милост.

Решио је корен да истражи
фараонској лози недодирној.
Опасној се тајни окуражи
Недораст’о тој сфери шпијунској.

У пићу се истином гласкао
жибировима стихове општећи.
Двосмисао речи откривао
због сопствене речи умирући.
Аутор: Милорад Куљић

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: