STARIM

STARIM…
Polako postajem starac…
Formiraju se te crte lica…
Umorne oči i kratak dah…
I neka sasvim drugačija priča…
Radosti postaju vrlo rijetke…
Sveg mi je već odavno dosta…
Više nepravim ni izuzetke…
To valjda znači da starac posta…
Drugove odavno i ne viđam…
Svako se svio u svome gnijezdu…
Rijetke pustim u svoju blizinu…
Živim mirno i na oprezu…
Želje mi nisu u prvom planu…
Zadovoljim se sa nečim malim…
Da izbjegnem pređem na drugu stranu…
Mirno živim i mirno starim…
A život šta je da neko pita…
Za to vam nemam odgovor pravi…
Da l tek kap sreće il možda litar…
Dilema sve veća kako starim…
Zvijezde odavno i ne brojim…
Tek onako ko da mjesto biram…
Kad prestanem jednom da postojim…
Gdje ću zauvijek da ateriram…