Низ сребрно лице,
Ноћ и зенице,
У глуво доба улива се
Снежна месечина.
Прозирна дубина океана
Родила је модре мисли;
Хладни стихови утапају
Огањ горуће жеље.
Кад низ ледене образе
Склизну кристалне сузе,
Сваки ће промрзли глас
Ишчезнути у зимској магли;
Изнад мог моста
Месец је једини чувар.
