Из све снаге тргам се.
Немам даха и не молим се.
На дну смо ми – велике звери,
а површина – врашки далеко.
Ниједног сидра, ниједног светла…
Најмоћнији, а беспомоћан
не престајем да замишљам
како израњам на површину.
Борим се из петних жила.
Да ли се бојим?
Ни трунку страха немам.
Да ли се надам?
За трунку више.