Принц поезије

Пролазници

Нисмо ваљда само у пролазу?
Већ дуго нас брине цвеће што за нама полегло остаје.
Треба планове правити без себе
како би били вечни.
Чак и да ово што сада траје
није једино што се збити могло
Тог доба сам ја и плод и семе
Као и сви ви.
Време је да се плач свих претходних песама
Залије златом…
А потом закопа.
Јер ко овакво злато целива певаће вечито кроз крваве усне.
Сломљено срце се тужном песмом теши, а веселом лечи.
Ако нас речи минулих грла купе,
А не опамете
Само пролазници ћемо и бити
Што по минулим грлима газе.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: