Бићу ту…
кад одлазеће љето дотакне гране
што чежњиво дрхте у заносу…
Док јесен полако отима пољане
и уплашеним брезама милује косу.
Бићу ту…
кад се небо усамљено и разголићено
гомилама паперјастих облака преда,
а октобар-скитница тетура занесено,
и вере се по мостовима, у таласе гледа…
Бићу ту…
Не поричи ме узалуд!
Болном бајалицом не призивај мракове,
бићу до бескраја пијан и луд,
у очи ти садити макове…
Бићу ту…
на мјесту свелог цвијета и овог пута
тек заметак се новог спрема,
свјетлост те тражи док свијетом лута,
чаробном кругу краја нема…
Бранка Ковачевић, Беране, Црна Гора
Pesma je odlična, ritmično zrela i ono što ima, a potrebno je za ovaj konkurs, u duhu je pesama Branka Miljkovića, za razliku od većine razigranih pesama koje ne podražavaju omaž Princu poezije.
Сагласна сам са господином Тричковићем: одлична песма! Срећно на конкурсу!