То су све плава спадала што мрешкају очима,
А причају да знају и на све се раздиру,
А главе им у песку, слепило их не замара,
Јер тамо им је лепо, тамо нема џумара,
И проблем није што римујем џумара са замара,
Док киша негде дандара и чује се до дамара.
Кажу мени, хеј, не, нисам ти ја никако луд,
Ја ћу ти лепа, другоме, вишљеме на суд,
А гледам ово повечерје, мастиљаве врхове, небо што мења ћуд,
А зашто би неко римовао луд, ма нека, ма пиши, ма стави и уд.
Јер неће тебе коб што си ноб луд, већ што не гледаш шта радиш,
Гони те жуд.
Јесам га ја врло осудила, гордо свему приступила,
А и паметница, гадно се шепурила,
Али зар да ми небо чаробно, док црно сева туробно,
А причам подробно, буде сведок врли, једини и први.
Зар без памети паства остаде, једино душу видеше,
Кад зелене виле грлише, а ништа и никога, а најмање себе Слушаше.
Чак и ово песмом назваше, умове што бејаше заборавише,
Стихове низаше, риме немаше, а још и све отуђише.
Јер тамо нема џумара, а нема ни бумбара,
А самоћа није најгора кад је душа утвара.
Свет ми тај горко пада, али ватре се не гасе, мада небо пита:
”A kако то сада?”
Jako lepo!!
Šteta sto ova pesma ne ide višljeme na sud inače bi 100% dobilo.
Zabavna pesma gledajući i rimu i metar
Interesantno i drugačije, oštar jezik i duhovito, u dahu sam zainteresovano procitao. Samo mi nije jasno da li je ovaj deo ‘a najmanje slušaše’ trebalo da bude u novom redu posto je slušaše velikim slovom, pa mi izgleda kao greška.
Svaka cast!
Odlična pesma.
Odlicno
Ova pesma se po mnogo čemu izdvaja od velike većine ostalih. Srećno, Marija.
Moze ovo i bolje
<3
Divno
Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Branko Miljković
Zaista divno, gospođice Mraković!
Odlicna!