Да можеш,
Да ли би савио пупољак,
Ближе срцу?
Изњедрио уздах,
Отео се дану.
Пригрлио ноћ и њену таму,
Што ти валовима носи,
Прамен своје косе.
Прстима зауздао немир,
Што нејаким се јавља.
Јачи од свих сила,
Спрега и полуга,
Којима и сам управља.
Заронио у модро,
Да те никад не нађу.
Замео трагове,
Оставио печате,
Само себи знане.
Ватром се играш,
Градиш куле од неспокоја.
Пепелом се посипаш,
Да можеш сваки пут,
Опет изнова,
Да се рађаш.
Прелепа песма из душе