остављам ти речи у аманет
јер ми све друго узеше
и маховина тиња на уснама
у мени се ереб распламсава
сустиже ватру и побеђује сан
наговоривши крв да прокључа
тартар је прогутао моје руке
разгарају чађ и траже хестију
но тамо нема ничег сем пепела
његова је казна
што никад не заборавља
остаци вечно тријумфују
након што мора угасе пожар