Принц поезије

Амфитеатар 5

Без руку и очију прилази лагано
на упражњени престо
шешир у мантилу.
Белом заставом око врата
(кога такође није било)
обасја душе посетилаца.

Али:
Како да пева онај коме су уста
заплетена о крошње платана,
чије су руке остале залог за дуг?

Ни стиха, камоли триптихона
да је реко,
са Светог Марка допиру звона,
шешир у мантилу, прошапта неко.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: