МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
Свет нестаје полако. Загледани сви су У лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине. Нек трговци временом плове са воском у ушима, ти смело […]
БАЛАДА
Охридским трубадурима Мудрости, неискусно свићу зоре, На обичне речи више немам право! Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре! Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце […]
БАЛАТА
Слепилом претећи, Звезду ми са чела не могу да излече. Охоли стоје док мудраци клече Пред птицом коју не умем изрећи. Ја гледам оним што видех, о дани, Над којима блиста Сличност сунца са сунцем од лани. А тај што спава ватру, издајнички глуми Сјај аметиста И пепео без извињења шуми. Помири се са собом. […]
ЛАУДА
Најлепше певају заблуде. О, вали, Римује се море! Тад смо на жал пали. Мало је имена исписаних на води. Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх […]
ФЕНИКС(II)
Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора. Она је рачунање инспирисано звездама Сјај који руку срце и ум спаја Она је цвет што процвета ал утаја Пределу име. Пева из незнана. Једина уме да пепео победи И да из […]
СВЕСТ О ЗАБОРАВУ
Нада је луксуз. Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета и јаловост зиме. Ја сам […]
НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА
О, које ли је време у космосу Саздан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка […]
БОЛ И СУНЦЕ
I Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом. Ти што нас не разликујеш а осветљаваш Сликама од јуче, данас ван времена, У пустињи се претвара свет који спасаваш – Залуд птице круже око твог имена. О стуб сунчев занет бешчулном […]
ФЕНИКС
Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си што живи у мртвом телу А […]
ДРУГА ПОСВЕТА
(Уз један плакат Славољуба Богојевића) То што је он насликао је цвет – птица. Она се може схватити на два начина. Ако је схватимо на један начин, то је иронија, мисао која изнађе сличности између њеног малог мозга и цвета. Ја волим те ирационалне животиње које лете. Цвет јој из птичијег врата ниче и она […]
